ječam

Agroekološki uslovi za gajenje ječma


Temperatura

Skromnih je zahteva prema vlazi i toploti u odnosu na pšenicu. Tokom vegetacije za nesmetan razvoj dovoljno je do 450 mm pravilno raspoređenih padavina. Klijanje se odvija i pri temperaturi 1-2 °C, optimalna temperatura za porast je 15 °C, a takođe podnosi i niske temperature do -20 °C nakon što prođe proces kaljenja.

Voda

Ječam dobro koristi zimsku vodu, rano počinje i ranije završava vegetaciju, pa se u tome sastoji njegova nešto veća otpornost na sušu. Na nedostatak vode najosetljiviji je u vreme nalivanja zrna.

Zemljište

Ima slabije razvijen koren od drugih žitarica i ne podnosi zemljišta slabijeg kvaliteta (naročito pivarski) kao i kisela zemljišta. Takva zemljišta treba izbegavati dok se ne popravi stepen njihove kiselosti. Optimalan pH iznosi 6,5-7,2. Za gajenje ječma treba izabrati zemljišta na kojima nema zadržavanja suvišne vode od padavina i visokih podzemnih voda.


Agrotehničke mere gajenja ječma

Plodored

Obvezno ga treba gajiti u plodoredu jer gajenje u monokulturi donosi niske prinose i vrlo lako oboleva. Za ječam su dobre pretkulture zrnaste mahunarke, uljana repica, suncokret, raniji hibridi kukuruza, detelinsko-travne smese i druge kulture. O plodosmeni naročito treba voditi računa ako se seje pivarski ječam. Najbolji rezultati postižu se ako se seje nakon: krompira, industrijskih kultura (suncokret, uljana repica, šećerna repa) i zrnenih mahunarki (pasulj, grašak, soja).

Obrada zemljišta

Osnovnu obradu zemljišta, oranje za ozimi ječam bi trebalo obaviti 2-3 nedelje pre setve (u zavisnosti od vremena i pretkulture) na dubinu oko 15 cm (ako je zemljište teško i na njemu leži voda trebalobi ga podrivati). Od pretkulture (ranija ili kasnija), zavisitće i osnovna obrada. Nakon ranih pretkultura obično se obavljaju dva oranja, pliće nakon žetve pretkulture i dublje, osnovno, 2-3 nedelje pre setve (do 25 cm) uz zaoravanje mineralnih đubriva predviđenih za osnovnu đubrenje. Dopunskom pripremom zemljišta (tanjirača, drljača, setvospremač, rotodrljača) treba stvoriti usitnjeni površinski setveni sloj mrvičaste strukture do dubine setve.

Đubrenje

Đubrenje ječma može se obaviti đubrivima organskog porekla kao što su stajska đubriva, razni komposti, osoka i drugim đubrivima organskog porekla. Prvu prihranu ječma najbolje je obaviti odmah nakon zime, kad je usev u početnoj fazi bokorenja, i to osokom. Drugu prihranu treba obaviti samo ako je nužno. Količina kabastog đubriva po hektaru treba iznositi 10-15 t. Količina osoke za jednu prihranu po hektaru treba biti oko 12 t. Osoka mora biti obvezno razređena s vodom u odnosu 1 deo osoke prema 3 dela vode. Đubrenje treba obavljati po oblačnom vremenu ili rano ujutro kao i noću kako ne bi došlo do volatizacije azota. Za prinos od 5 t/ha potrebno je osigurati 110-120 kg azota, 70-80 kg fosfora i 100-120 kg kalijuma.

Izbor sorte ječma

Pri izboru sorte ječma moramo znati njegovu namenu, koja može biti za ishranu stoke, industrijsku preradu i dr. Na primer, ako ječam proizvodimo za proizvodnju piva, tada ćemo odabrati neki od dvoredih ječmova koji mogu biti jari i ozimi (dvoredi zato što su mu ujednačenija zrna). Za ishranu stoke odabraćemo četvororedni ili šestoredni. Za setvu obavezno treba koristiti deklarisano seme, po mogućnosti što krupnije frakcije.

Setva ječma

Seje se sejalicom u redove na razmak 8-10 cm. Gustina sklopa iznosi 300-500 klijavih semena/m2, a seje se na dubinu 3-5 cm.

Žetva ječma

Da bismo izbegli sušenje, žanje se kad vlažnost zrna bude manja od 14 % - naročito je to važno za pivarski ječam.