Uljana repica

Agroekološki uslovi

Temperatura

Najbolje uspeva u umereno toplim i umereno vlažnim područjima. Minimalna temperatura za klijanje inosi 3 - 5 °C, a optimalna 25 °C. Prilično je otporna na niske temperature, naročito ako je pravovremeno zasejana i do zime se dobro razvila. Može izdržati temperature i do -10 °C, a pod snegom i do -20 °C. 

Svetlost

Uljana repica je biljka dugoga dana, treba dosta svetlosti što joj se može osigurati dobrim i pravilnim sklopom i rasporedom biljaka. 

Voda

Ima velike potrebe za vodom. Najviše vode treba u vreme intezivnog porasta. Ogrštica vrlo rano kreće s vegetacijom i dobro koristi jesenje-zimsku vodu akumuliranu u zemljište, zato joj retko smetaju suše. 

Zemljište

Zemljište treba biti plodno, dobre strukture i trebalo bi da ima dobra vodo-vazdušna svojstva. Bolja su zemljišta bogatija kalcijumom, pa je najpovoljnija slabo kisela, neutralna ili slabo bazna reakcija zemljišta. 


Agrotehnika za proizvodnju uljane repice

Plodored

Uljanu repicu bi trebalo obavezno uzgajati u plodoredu jer je napadaju brojni insekti i bolesti. Seje se vrlo rano, pa se pretkultura mora rano požeti da se osigura potrebno vreme za obradu zemljišta i setvu uljane repice. Takve pretkulture su strne žitarice (ječam, pšenica), rani krompir, grašak za zrno i rane krmne kulture. 

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta zavisi od pretkulture. Zemljišta se plitko oru (oko 10 cm dubine), drljaju i ravnaju valjcima da bi se sačuvala voda u zemljištu, izmrvi zemljište i delimično poravna. Drugo oranje izvodi se početkom avgusta, najmanje 15-ak dana pre setve, da se zemljište može slegnuti. Zatim se zemljište tanjira u cilju usitnjavanja i pred setvu prolazi se sa setvospremačom. 

Đubrenje

Uljanoj repici potrebno je mnogo kalcijuma, pa se u letnjom oranju ili pri oranju strništa dodaje određena količina kreča. Đubrenje se određuje na bazi plodnosti zemljišta i planiranog prinosa. Na osrednje plodnim zemljištima potrebno je osigurati oko 120 kg/ha azota, 80 - 100 kg/ha fosfora i 130 - 150 kg/ha kalijuma. Polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva i do 20 % azotnih đubriva zaorava se predsetvenim oranjem. Druga polovina fosfornih i kalijumovih đubriva i 1/3 azotnih đubriva dodaje se u pripremi zemljišta za setvu, a ostatak u prihrani. 

Setva

Uljana repica je ozima kultura koja se najranije seje. Optimalan rok setve je pri kraju avgusta i početkom septembra. Seje se sejalicama u redove na dubini 1 - 2 cm i međurednom razmaku od oko 20 - 25 cm.

Linijski kultivari seju se u sklopu oko 100 biljaka/m2, a sintetski oko 80 biljaka/m2. Za postizanje takvog sklopa potrebno je oko 8 kg/ha semena, a to zavisi o klijavosti i čistoći semena, masi 1 000 semena i gustini sklopa. 

Nega useva

Uljana repica brzo raste, pokriva zemljište i guši korove, pa je moguće izbeći primenu herbicida. Prihrana se izvodi jednokratno i to u samom početku prolećnog porasta (krajem februara ili početkom marta). 

Žetva

Problem pri žetvi je u tome što uljana repica nejednako i dugo sazreva, a zrele mahune lako pucaju i seme se osipa. Žetva treba započeti kada se lišće suši, stabljika menja boju u žućkastu, a mahune poprimaju žutosmeđu boju i pucaju. Da bi se izbegli, odnosno smanjili gubici, pribegava se desikaciji 7 do 10 dana pre žetve. Desikacija se izvodi totalnim herbicidima kako bi se prekinula vegetacija, izjednačilo zrenje, smanjilo pucanje mahuna kao i olakšala i ubrzala žetva.Nakon žetve seme uvek ima više vode, pa ga treba sušiti na manje od 8 % vode, da bi se moglo čuvati. Prinosi krmne ogrštice kreću se između 2 - 3 t/ha, ali dobrom se agrotehnikom mogu povećati na 3 - 4 t/ha.